Це́тинско-ба́рские говоры (также старочерногорско-приморские говоры; серб.цетињско-барски поддијалекат / cetinjsko-barski poddijalekat, староцрногорско-приморски поддијалекат / starocrnogorsko-primorski poddijalekat) — говоры зетско-рашского диалектасербского языка / штокавского наречиясербохорватского языкового континуума. Размещены в южных районах Черногории в окрестностях городов Цетине и Бар. Представляют собой одну из четырёх групп говоров зетско-рашского ареала (поддиалектов — по терминологии, принятой сербскими диалектологами) наряду с белопавличско-васоевичскими, озриничско-брочанацкими и сеничско-новопазарскими говорами (поддиалектами). Характеризуются как наиболее архаичные сербские иекавские говоры[4].
Помимо названия «цетинско-барские», которое используется, в частности, в издании «Srpski dijalekti» М. Окуки[sr] (2008)[5], для указанной группы говоров применяют также название «старочерногорско-приморские»[6][7]. Одними из первых выделили и описали цетинский диалектный тип (в ареале четырёх нахий Старой Черногории и побережья от Боки до Бара) и барский диалектный тип (в окрестностях Бара, в области Зупци[sr] и на территории бывшего племени[sr] мрковичей) Р. Бошкович[sr] и М. Малецкий в работе «Istraživanja dijalekata Stare Crne Gore s osvrtom na susedne govore» (L’examen des dialectes du Vieux Monténégro, 1932)[8].
Область распространения
Нахии и племена[sr] Старой Черногории[11] (слева) и племена в области Брда (справа)
Цетинско-барские говоры занимают юго-западную часть ареала зетско-рашского диалекта, которая выделяется наибольшей диалектной дифференциаций и наиболее архаичными диалектными чертами. Область распространения данных говоров охватывает территории бывших Лешанской[sr] и Риекской нахий[sr], территории черногорских племён[sr]цуце[sr], белице[sr], чекличей[sr], негушей[sr] и загарачан[sr] в бывшей Катунской нахии[sr] в Старой Черногории, территорию жупы Грбаль[sr] (между полуостровом Луштица и городом Будва) и племени паштровичей (к юго-востоку от Грбали) в Приморье, территории племён пиперов, братоножичей[sr] и кучей в области Брда, а также пояс от побережья Скадарского озера до гор Комови[sr]. Кроме того, к цетинско-барским говорам относят переселенческие говоры — перойский (в селении Перой[sr] на полуострове Истрия в Хорватии) и врачанские (в сёлах региона Врака[sr] к северу от Шкодера в Албании)[5].
Диалектные особенности
Диалектные явления в говорах зетско-рашского диалекта на территории Черногории согласно исследованиям М. Пешикана[sh][12]
Цетинско-барские говоры характеризуются следующими диалектными признаками, часть из которых представляет собой сравнительно архаичные явления[13][14]:
старейший тип акцентуации без тональных оппозиций;
наличие гласной ə на месте редуцированных в сильной позиции (за исключением говоров региона Загарач и северного побережья Скадарского озера);
преобладающее по говорам сохранение фонемы h; частичное оглушение звонких согласных в конце слова в некоторых говорах; переход групп согласных sn, zn, sl, zl в šn, žn, šl, žl: šnȁha «сноха», žnâdēm «знаю», šlȉnāv «слюнявый, сопляк», na žlî pût; неразличение фонем l’ и l;
переход -ао > -ā : doša «пришёл», poša «пошёл»;
наличие местоимений типа nečesov, ničesov, čegović, kogović и т. п.;
употребление конструкций с именами существительными в форме родительного падежа типа uzmi to iz Marka;
сравнительное широкое распространение заимствований из романских языков.
История изучения
Цетинско-барские говоры в их локальных разновидностях с их различными языковыми аспектами являются предметом изучения большого числа диалектологов. Определением места цетинско-барских говоров в зетско-рашском диалектном ареале занимались такие исследователи, как Р. Бошкович[sr], М. Малецкий, М. Стеванович[sr], М. Пешикан[sh], А. Чиргич[sr] и другие исследователи[15]. Перойский говор полуострова Истра изучали Д. Брозович[hr] («Izvještaj o dijalekatskom istraživanju u selu Peroju u Istri», 1961), Й. Рибарич, А. Чилаш[hr], М. Лончарич[hr] («O govoru Peroja», 1997—1998), М. Никчевич[hr] и другие исследователи. М. Малецкий опубликовал исследование о говоре племени цуце («Charakterystyka gwary Cuców na tle sąsiednich dialektów czarnogórskich», 1931), а Б. Милетич издал монографию о црмницких говорах («Crmnički govor», 1940). Р. Алексич занимался изучением паштровичских («Izveštaj o govorima Paštrovića», 1939), а также грбальских и других приморских говоров («Izveštaj o ispitivanju govora krtolskog, muljanskog i grbaljskog», 1953), М. Йованович исследовал пиперские и паштровичские говоры («Sistem akcentuacije u govoru Pipera — od Stevanovićevog opisa do savremenog stanja», 2002, «Govor Paštrovića», 2005), Д. Петрович[sr] — пиперские и врачанские говоры, издав при этом ряд работ по вокализму, акцентуации, морфологии и синтаксису говоров Враки. Также пиперские говоры изучал М. Стеванович («Sistem akcentuacije u piperskom govoru», 1940), а изучением врачанских говоров занимался Б. Маркович. Д. Чупич[sr] и Ж. Чупич издали в 1997 году словарь говоров Загарача. Кроме того, Д. Чупич издал работу по ономастике Загарача (1983)[16][17].
Примечания
Browne W.[en].South Slavonic Languages. Serbo-croat//The Slavonic Languages/Edited by Bernard Comrie and Greville G. Corbett.— London, New York: Routledge, 1993.— P.386 (Map 7.1. Serbo-Croat dialects).— 1078p.— ISBN 0-415-04755-2.
Lisac J.[hr].Hrvatska dijalektologija. 1. Hrvatski dijalekti i govori štokavskog narječja i hrvatski govori torlačkog narječja.— Zagreb: Golden marketing — Tehnička knjiga, 2003.— S.160—161 (Karta 4. Dijalektološka karta štokavskog narječja).— 167S.— ISBN 953-212-168-4.
Okuka, 2008, s. 316—317 (Dijalektološka karta štokavskog narječja).
Čirgić A.[sr].Crnogorski jezik u prošlosti i sadašnjosti/Urednik Milenko A. Perović[sr].— Podgorica: Institut za crnogorski jezik i književnost, Matica crnogorska, 2011.— S.68.— 209S.— ISBN 978-9940-579-12-8.(Дата обращения: 17августа2021)
Pešikan M[sh].Stanje proučavanja crnogorske govorne zone i dalji zadaci(серб.)// Zbornik za filologiju i lingvistiku, knj. XIII.— Novi Sad: Matica srpska, 1970.— Бр. 1.— S.193. Карта 2. Унутрашње диференцирање црногорских говора.
Čirgić A.[sr].Crnogorski jezik u prošlosti i sadašnjosti/Urednik Milenko A. Perović[sr].— Podgorica: Institut za crnogorski jezik i književnost, Matica crnogorska, 2011.— S.68—72.— 209S.— ISBN 978-9940-579-12-8.(Дата обращения: 17августа2021)
Čirgić A.[sr].Dialectology of the Montenegrin Language.— Lanham, Boulder, New York, London: Lexington Books, 2020.— P.2—10.— 134p.— ISBN 978-1793-636-37-9.(Дата обращения: 17августа2021)
Aleksić R.Izveštaj o govorima Paštrovića(серб.)// Godišnjak Zadužbine Sare i Vase Stojanović.— Beograd, 1939.— Св. VI.— S.17—20.
Brozović D[hr].Izvještaj o dijalekatskom istraživanju u selu Peroju u Istri(хорв.)// Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti.— Zagreb, 1961.— Br. 65.— S.322—350.
Jovanović M.Govor Paštrovića.— Podgorica: Univerzitet Crne Gore, 2005.— 528S.— ISBN 86-7664-048-3.
Małecki M.Charakterystyka gwary Cuców na tle sąsiednich dialektów czarnogórskich(польск.)// Lud Słowiański: pismo poświęcone dialektologii i etnografii Słowian.— 1931.— T. 2, nr 2.— S.225—245.
Petrović D[sr].Glasovne osobine govora Vračana u Zeti(серб.)// Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.— Novi Sad: Filozofski fakultet[sr], 1972.— Св. XV, бр. 1.— S.179—210.
Pešikan M[sh].Starocrnogorski srednjokatunski i lješanski govori/urednik akademik Mihailo Stevanović[sr].— Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik[sr], Naučno delo, 1965.— 294S.— (Srpski dijalektološki zbornik[sr], knj. XV).(Дата обращения: 17августа2021)
Ribarić J.Izvještaj o proučavanju perojskoga govora na poluotoku Istri(хорв.)// Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti.— Zagreb, 1957.— Br. 57.— S.249—255.
Ribarić J.O perojskom govoru. Leksikografski prinosi/građu prikupio i priredio Milorad Nikčević[hr].— Osijek, Podgorica, Cetinje: Crnogorsko kulturno društvo Montenegro-Montenegrina, Geos, Crnogorsko-hrvatsko prijateljsko društvo Ivan Mažuranić, 2004.— 398S.— ISBN 953-98061-3-5.
Stevanović M[sr].Sistem akcentuacije u piperskom govoru.— Beograd: Srpska kraljevska akademija, Svetlost, 1940.— S.69—184.— (Srpski dijalektološki zbornik[sr], knj. X).(Дата обращения: 17августа2021)
Ćupić D.[sr], Ćupić Ž.Rečnik govora Zagarača/glavni urednik Pavle Ivić.— Beograd: Srpska akademija znanosti i umjetnosti, Institut za srpski jezik SANU[sr], Stručna knjiga, 1997.— 615S.— (Srpski dijalektološki zbornik[sr], knj. XLIV).(Дата обращения: 17августа2021) ISSN0353-8257
Čilaš A.[hr], Lončarić M[hr].O govoru Peroja(хорв.)// Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje.— Zagreb, 1997—1998.— Sv. XXIII—XXIV.— S.65—76.(Дата обращения: 17августа2021)
Другой контент может иметь иную лицензию. Перед использованием материалов сайта WikiSort.org внимательно изучите правила лицензирования конкретных элементов наполнения сайта.
2019-2025 WikiSort.org - проект по пересортировке и дополнению контента Википедии